Razgovor o dijabetesu: nedovoljna svest, prepreke u terapiji i borba pacijenata

U emisiji „Tražim reč“ danas su gosti govorili o životu sa dijabetesom i problemima sa kojima se oboleli svakodnevno suočavaju. Međutim, sagovornici su ukazali i na ono što u sistemu najviše ‒ kako kažu ‒ „žulja“ pacijente: nedovoljna svest u društvu, komplikovana procedura za terapiju i loša dostupnost modernih pomagala za regulaciju bolesti.

U razgovoru su učestvovali Aleksandar Opačić, predsednik Diabetološkog saveza Srbije, Dušan Knežević, predsednik Udruženja „Sport i dijabetes“ Novi Sad, doktori endokrinologije, kao i pacijentkinja Lena Platanić Rizanović. Svi su saglasni da se o dijabetesu u Srbiji premalo zna i da veliki broj ljudi simptome zanemaruje, što dovodi do kasnog otkrivanja bolesti.

Opačić je istakao da u Srbiji sa dijabetesom živi više od 800.000 ljudi, a da čak 30–35 odsto njih i dalje ne zna da je obolelo.
„Simptomi se olako pripisuju umoru, poslu ili trenutnom stresu, a retko ko uradi osnovne analize na vreme“, rekao je on.

Knežević, koji živi sa dijabetesom tip 1 već 28 godina, ukazao je na ključni problem – birokratiju.
„Mi praktično iznova dokazujemo da imamo dijabetes i dolazimo po istu terapiju iz meseca u mesec, umesto da sistem bude fokusiran na lečenje, a ne na papire“, naglasio je on.

Sagovornici su detaljno govorili o razlikama između tipa 1 i tipa 2 dijabetesa, komplikacijama koje bolest donosi i značaju savremenih senzora i insulinskih pumpi. Međutim, ukazali su i na to da su pumpe i senzori u Srbiji dostupni samo deci, trudnicama i malom broju odraslih osoba, dok je većina pacijenata primorana da sama finansira terapiju. Cena senzora je, kako je rečeno, oko 120 evra mesečno, dok insulinske pumpe koštaju nekoliko hiljada evra.

Pacijentkinja Lena Platanić Rizanović istakla je da joj je najveći problem upravo taj što „nije dovoljno loše“ da bi ostvarila pravo na pumpu.
„To me ne sprečava da živim normalno, ali nije lako. Mnogo toga moram sama da finansiram“, rekla je ona.

Stigma je takođe jedna od ključnih tema. Opačić je naveo primere zadirkivanja dece u školama, ali i slučajeve diskriminacije u odraslom dobu.
„Imamo situacije da porodice spreče brak samo zato što neko ima dijabetes“, naveo je on, objasnivši da su edukacije neophodne, ali da ih trenutno u školama uglavnom sprovode udruženja, a ne sistem.

Endokrinolog dr Bratislav Milanović istakao je da su nepravilna ishrana, loša samokontrola i slaba dostupnost savremenih terapija najveći problemi. „Ishrana je majka svake bolesti“, rekao je on, upozorivši da je hleb od rafinisanog brašna „prvi i najveći neprijatelj glikoregulacije“.

Uprkos svim teškoćama, sagovornici su emisiju završili optimistično. „Dijabetes vas nauči disciplini, karakteru i tome da ne odustajete. Može da se živi potpuno normalno“, poručili su gosti, uz poruku da je društvu potrebna veća svest, a pacijentima – manje prepreka.